Autor: Vladimir Vega 👾

◆ Leta 2007 sam kupio nov PC računar na kome sam imao običaj često da prekratim vreme na par minuta uz neke male igre poput Zuma, Moorhuhn, Jewel Ouest i sl. koje su tada još uvek bile prilično popularna zabava u Srbiji. U nekom trenutku zasićenje od žaba i kugli te dnevno lutanje mojih sluđenih misli odvelo me je u kasne 80-te i rane 90-te gde bih kao klinac u lokalnim fliperanama i luna parku provodio sate na arkadama uz Shadow Dancer, Shinobi, Street Fighter II, Ghosts’N’Goblins, Cabal, Star Force, Silk Worm, Final Fight, Rolling Thunder, Kung Fu-Master, Operation Wolf, Wonder Boy III: Monster Lair, Altered Beast, Tecmo Knight i mnoge druge igre.

Često sam imao običaj u osnovnoj školi da pobegnem sa časova te bih se zaputio sa sve novcem od užine pravo u lokalnu igraonicu gde bih nakupovao desetak žetona i gulio Cabal i Star Force dok se ne završe barem 2 školska časa. Igraonica bi obično bila prazna u ranim prepodnevnim satima i ja bih bio jedina osoba među onim divnim štrokavim kabinetima koji su bili poput sardina spakovani u lokalu ne većem od 10m2.

Ja i video igre zajedno smo obitavali u nekom svom svetu, svetu koji je bio lep, živopisan, magičan i nedodirljiv. Kada god bih kročio u tu igraonicu osećao bih se kao Bastian u Neverending Story kada prvi put uzme da čita knjigu.
Neka od najranijih i najlepših sećanja u mom životu vezana su za video igre a samo igranje počelo je sa mojih 5 godina daleke 1987 kada sam se ujedno i prvi put susreo sa nekom video igrom, u mom slučaju to je bio klon legendarnog Space Invadersa pod imenom Space Raiders na kultnom Sinclair ZX Spectrum računaru koji je moj brat od ujaka dobio od roditelja koji su se potrudili da isti prošvercuju iz Nemačke (Ahh ta nemačko-srpska veza). Uz računar su išle i neke legendarne igre iz Psion Software kompleta poput Chequered Flag i Chess.

Pamtim veoma jasno taj trenutak kada sam uzeo kasetu u ruke i bacio pogled ka omotu te se zapitao u sebi, šta je ovo i kako funkcioniše, kakve su ovo kreature i kakav je ovo svemirski brod ? Posebna magija je usledila kada je brat pokrenuo kasetofon te učitao samu igru. Pikseli su počeli da plešu po ekranu a ja sam dobio džojstik u ruke i uz povik „pucaj!“ moja gaming avantura je počela i traje dan danas punih 40+ godina.

Za razliku od neke druge dece imao sam sreću da odrastem uz Commodore C64 i Amiga A500 računare koje sam dobio od ujaka odnosno od oca na samom početku 90-ih <1991/1992>. Ne može se rečima opisati količina sreće koju su mi te mašine donele pa je tako i iznenada proradila poveća količina nostalgije te jedne letnje večeri 2007 kada sam poželeo da odigram neke Capcom naslove poput Street Fighter II, Final Fight i Cadillacs & Dinosaurs.

Dao sam se u pretragu po internetu u nadi da ću uspeti da nađem neki emulator preko kojeg bih igrao ove igre i ono što je prvo isplivalo jeste naravno okultni M.A.M.E <Multiple Arcade Machine Emulator> koji i dan danas predstavlja osnovu svih arkadnih emulacija kao free open-source projekat koji poreklo vuče još iz 1997 ali je eto do mene stigao tek punu deceniju kasnije. Tih dana uz M.A.M.E imao sam običaj da koristim i WinUAE <prim. igrali su se Lotus Esprit Turbo Challenge, Battle Squadron, Toki, Duck Tales, James Pond II itd.>, takođe još jedan legendaran emulator koji je vezan za Commodore Amiga računare a tu je bio prisutan i VICE kao emulator Commodore C64 okruženja.

Moja nostalgija za retro video igrama bila je dobrim delom potpomognuta i sećanjem na brata koji je tragično nastradao 2 godine ranije a sa kojim sam zajedno uplovio u gaming vode. Skrhan bolom tražio sam način da nekako povratim neke naše zajedničke trenutke a neki od najlepših bili su upravo oni provedeni uz C64 odnosno C128 koji je brat uspeo da iskuka matorcima u proleće 1990 te bi vrteli danima Skate Or Die, Shinobi, TMNT, California Games, Maniac Mansion itd. a dve igre koje su imale posebno mesto u našim srcima bili su arkadni portovi Hunchback i Phoenix <Eagle Empire>. Ja sam takođe bio veoma slab na Advanced Basketball Simulator aka Slam Dunk, Treasure Island i Track & Field naslove koje sam dobio svojevremeno uz svoj C64 u vidu original kasetnih izdanja.

Ovim malo podužim uvodom dolazimo i do samih početaka retro gaming priče u Srbiji gde se ako me sećanje služi te iste 2007 na online forumima Sveta Kompjutera i Benchmarka pojavljuju i neki prvi postovi vezani za retro igre gde su pojedinci pokušavali da ožive neka svoja sećanja a i da pokrenu generalno neku javnu diskusiju. Neki od ljudi imali su želju i da dođu do nekih starih računara i konzola pa su se raspitivali gde bi mogli da ih nabave. Obično bi se par njih složilo da su lokalni buvljaci najbolja opcija a i realno jesu bili, na njima su se mogle naći razne stvari za tada smešne pare jer retro kolekcionarstvo kakvo danas znamo gotovo da nije postojalo. Ranim retro počecima je takođe donekle kumovala i mini rubrika u Svetu Kompjutera pod imenom „Test Of Time“ gde bi se u kratkoj formi opisivale neke od starijih igara.

Prava retro gaming scena kod nas počinje da se formira tek nešto kasnije, oko 2009/2010 godine kada su ljudi već počeli ozbiljnije da se posvećuju nabavci igara i hardvera a i u to vreme je YouTube retro scena bila u zamahu pa su pojedini kanali poput Classic Game Room, Angry Video Game Nerd, Happy Console Gamer, Pat The NES Punk, Metal Jesus Rocks, Alpha Omega Sin, Gaming Historian, Gamester81, Pete Dorr itd. bili velika inspiracija mnogima a ujedno i dobar izvor raznih informacija. Nešto malo kasnije pojavljuju se i kanali poput izuzetno popularnih Game Chasers (RIP Billy Hudson) zatim GameSack, My Life In Gaming, Classic Gaming Quarterly, JohnRiggs itd. dok kompjuteraška scena dobija sada već legendarne Lazy Game Reviews, 8-Bit Guy, Nostalgia Nerd, Modern Vintage Gamer, PhilsComputerLab, Retro Man Cave, Dan Wood.
U Srbiji YouTube scena gotovo da nikada nije postojala izuzev par ljudi koji su pravili neke video snimke i pokušavali nešto ali to bi sve brzo utihnulo. Nikada nije bilo prave volje, želje i istrajnosti da se izgura neka ozbiljna priča.

Prvi ozbiljniji iskorak kod nas po pitanju scenskih dešavanja kreće negde 2012/2013 godine sa „Once Upon A Byte“ ekipom iz Novog Sada koja je organizovala okupljanja ljudi te pojedine izložbe i predavanja na retro temu a tu je kratko bio prisutan i „Arcade Serbia“ iz Beograda <današnji Gajbotron> sa svojom izgradnjom arkadnih kabineta, opisima igara i ponekom izložbom/predavanjem. 2013 se pojavljuju i prve domaće Facebook fan grupe poput „Retrogaming“ i „Balkan Retro Computing“ <postoje još uvek> a par godina kasnije tj. početkom 2016 na scenu stupa i Retrovania-X <tada Retrovania16> grupa te istoimeni prvi i jedini blog u Srbiji <sada webzine> posvećen retro gaming-u na kome su se mogli naći tekstovi odnosno tutoriali vezani za modovanje konzola, izgradnju arkada, popravke itd.

Pojedine recenzije igara mogle su se pročitati i na sajtovima poput EmuGlx koji ima svoju retro rubriku a u Beogradu 2023 rusi otvaraju i Yandex retro gaming muzej, prvi tog tipa kod nas gde je ulaz besplatan.

Moje kolekcionarsko puteševstvije kreće početkom 2012 godine kada sam izašao iz dugogodišnje veze sa devojkom te sam tražio nešto što će mi okupirati misli i pomoći da prebrodim raskid. Na kraju će se ispostaviti da je taj raskid nešto najbolje što mi se desilo jer mi je retro gaming doneo veliku količinu radosti i mira u život a i stekao sam poznanstvo sa nekim sjajnim ljudima. Sam prelazak na kolekionarstvo kod mene je bio brz i lak jer sam se i ranije interesovao za stare igre a i želeo sam ujedno da rekreiram 100% autentično iskustvo igranja iz prošlosti te barem na sekund pokušam da se vratim u one divne klinačke dane.

Jedna od mojih prvih velikih kupovina <Sega Mega Drive igre> desila se preko Kupujem-Prodajem sajta koji se brzo ustalio kao jedan od glavnih izvora za nabavku retro stvari. Na njemu je bilo dosta prodavaca koji su uvozili polovnu robu, uglavnom iz Nemačke (Ahh opet ta nemačko-srpska veza) pa se tu moglo naći sve i svašta po tada još uvek pristojnim i ok cenama dok sve nije krenulo nizbrdo negde tokom 2015
kada ujedno retro gaming u svetu doživljava i svoj prvi vrhunac popularnosti što naravno prate i cene koje lete u nebesa (kah, kah…Covid 19: Hold my beer!). Kupujem-Prodajem je i danas jedno od glavnih mesta za nabavku i udomljavanje stvari.

Takođe jedan od sajtova na kome se vrši kupoprodaja je i Limundo ali je on uvek bio na lošem glasu kod kolekcionara zbog veštačkog dizanja cena na aukcijama i zbog prevelike tolerancije loših prodavaca. Kako god okreneš na kraju dana deluje kao da svako svakoga želi da prevari na neki način te zaradi poveću svotu novca. Retki su pojedinci koji pošteno i dostojanstveno prodaju stvari no tako je ovde bilo oduvek.
Nekada se dešavalo a dešava se i dan danas, doduše ređe, da neko nabavi stvari po jako niskim ili ti bagatelnim cenama što bi mi kolekcionari nazvali „ulovom“ koji bi se posmatrao maltene i kao neki vid trofeja. Svojevremeno su se najveći i najbolji ulovi dešavali na buvljacima pa su tako neki kupovali Amiga A500 računare kao „tastature“ za 200 din, Amiga A1200T Tower sisteme po ceni kutije sladoleda dok su neki imali sreću da ugrabe Sony PVM monitore za 1000 din.

Casual ljubitelji retro gejminga u Srbiji obično najviše igraju i potražuju igre sa Sega Mega Drive konzola poput Sonic The Hedgehog, Comix Zone, Earthworm Jim, Aladdin, Lion King, Boogerman, FIFA, NBA Jam, Mortal Kombat 1,2,3 itd. tj. sve ono što je bilo izuzetno popularno kod nas neke 1994/1995 kada je i Mega Drive pristigao sa „malim“ zakašnjenjem u prostorije DigiTech-a i Beosoft-a a TV emisije poput čuvenih „Sega Klinaca“ dodatno zakuvale Sega maniju (RIP Neša Nenadović). Uvek su traženi i naslovi sa kojima su se ljudi susretali obično putem Nintendo NES klonova <Terminator, MT-999DX> poput Super Mario Bros, Contra, Duck Hunt, Battle City, Zelda itd. a interesovanje stalno vlada i za Sony Playstation PS1 igrama poput Resident Evil, Tomb Raider, Crash Bandicoot, Gran Turismo, Metal Gear Solid itd.

Kada je u pitanju hardver pored pomenutih konzola najviše se traže Commodore C64, Amiga, Super Nintendo, Nintendo GameBoy i Sinclair ZX Spectrum sistemi što je nekako i logično jer su svi oni u svoje vreme bili najpopularniji na našim prostorima dok recimo stari PC računari te Sega Master System, Sega Saturn/Sega Dreamcast, Atari 2600/ST, Nintendo N64, PC-Engine i Amstrad CPC stvari još uvek nekako traže svoje mesto pod retro suncem.

Danas u 2026 retro gejming na tlu naše države ne stoji baš najsjajnije iako se u svetu drži sasvim solidno i nakon 15+ godina. Interesovanje kod ljudi je opalo, ponuda retro stvari je jako slaba. Grupe i forumi su takoreći mrtvi dok domaći časopisi poput Sveta Kompjutera skoro pa da ne daju nikakvu podršku retro sceni iako ista danas ima veliki značaj i udeo u svetu video igara ostvarujući godišnje prihode i do par milijardi $$$ dolara.

Globalna homebrew i moderna retro scena <homebrew – nove igre pravljene za stare sisteme ; modern retro – igre za nove sisteme rađene u retro stilu> sa druge strane je jača nego li ikada gde posebno prednjače Commodore C64 i Sega Mega Drive developeri a i sve je više novih igara rađenih u retro stilu <razni platformeri, beat ’em up naslovi, boomer shooteri itd.> Veliki retro gaming expo događaji i konvencije su redovna pojava, pogotovu na tlu Amerike gde se skupi i na hiljade ljudi iz celog sveta ne bi li se družilo te slavilo svoju mladost, ludost i igračku prošlost. Kod nas događaji ovakvog tipa nisu do sada upriličeni što ne znači da ih neće biti u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti. Ono što nama, reklo bi se fali na prvom mestu jesu sloga, poštovanje i razumevanje materije sa jedne strane a sa druge upornost i doslednost.

Retrovania-X webzine nastoji da održi živom i zdravom retro gejming scenu u Srbiji, da privuče mlade snage koje u starim igrama pronalaze zadovoljstvo, ali i da kod onih sa dužim stažom probudi uspavana zlatna nostalgična sećanja.