Autor: Vladimir Vega 👾

◆ Dugo sam razmišljao kako da započnem ovaj tekstualni izliv nostalgije da bih na kraju shvatio da je najbolje da se prepustim prvom spontanom sećanju na Mehanotehniku, onom koje me vraća u Beograd i moj polazak u osnovnu školu davne 1989. godine.

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, deca koju nije imao ko da čuva, a u koju roditelji, jel’te, nisu imali dovoljno poverenja da bi ih ostavili same kod kuće, vreme pre početka ili posle završetka nastave provodila su u nečemu što se zvalo „dnevni boravak“. U mom slučaju, taj dnevni boravak bila je jedna omanja učionica, sa stolovima i stolicama, gomilom knjiga i, pogađate, igračkama.

Ne, nisu to bile igračke poznatih svetskih brendova poput «Mattel», «Kenner», «Lego» ili «Tomy», već isključivo one koje je proizvodila «Mehanotehnika», velika fabrika iz Slovenije sa sedištem u malom mestu Izoli, ponos i dika bivše SFRJ.

Kompanija je počela sa radom 1952. godine kao proizvođač plastičnih i metalnih igračaka i konstrukcionih setova. U periodu između 1959. i 1990. godine „Mehanotehnika» je proizvodila zadivljujuće širok spektar proizvoda — od mini fliper–igračaka i električnih modela železnica, preko edukativnih električnih setova sve do bežičnih automobila na baterije, voki-tokija i drugih plastičnih igračaka koje su obeležile detinjstva širom Jugoslavije.

Elem, u tom šarenom bućkurišu igračaka koji me je okruživao, najviše mi je pažnju privukao legendarni „Elektropionir“, sa kojim sam provodio mnogo vremena. Međutim, prava i velika ljubav prema «Mehanotehnika» stvarima rodila se tek godinu dana kasnije, u susretu sa kultnim modelom električnog mini fliperа.

Jasno se sećam leta 1990. godine, kada je moj brat od ujaka ušetao u babinu kuću noseći u ruci neko providno plastično čudo, pozajmljeno, kako se tada govorilo, „na kratko“ od nekog klinca. Bio je to ni manje ni više nego model mini fliperа «He-Man & The Masters Of The Universe». Ah, čuveni Mastersi, tada izuzetno popularna franšiza igračaka/akcionih figura među nama klincima, praćena sjajnim crtanim filmom, albumom sa sličicama te stripovima koji su se pojavljivali i kod nas, u izdanju «Politikinog Zabavnika», uredno prevedeni na srpski.

Oh da, oči su mi se sjajile dok se osmeh širio od uveta do uveta. Ubacili smo baterije i nastala je prava mala magija, koja je potrajala nekoliko sati, tokom kojih to malo čudo nismo ispuštali iz ruku. Mehanotehnika je za njega uspela da obezbedi licencu direktno od Mattel-a, što je u ono vreme bila zaista velika stvar i jasan pokazatelj da se radi o ozbiljnoj fabrici, sposobnoj da isporuči kvalitetan i tehnički zreo proizvod.

Pored licence za Masters Of The Universe <1983>, vrlo brzo su obezbeđena i prava na korišćenje imena i vizuala drugih popularnih crtanih serijala osamdesetih poput Transformers, G.I. Joe, The Real Ghostbusters, Thundercats, M.A.S.K. i Centurions što je ovu igračku brzo vinulo u nebesa, ali joj ujedno odredilo i nimalo skromnu cenu.

Gotovo je, ljubav se rodila na prvi pogled. Bila je toliko snažna da sam odlučio da napravim sopstveni fliper, kao što su to uostalom radila i neka druga deca.
Nabavio sam jednu širu dasku, eksere, gumice, štipaljke i klikere, i odmah se latio posla, jer ko bi dočekao da se roditelji smiluju i kupe ovu lepotu. Moja mala Frankenštajn verzija bila je, ruku na srce, tek delimično uspešna, ali mi je pružila sasvim solidnu količinu zabave, uz redovne posete lokalnim fliperanama u koje sam tada često zalazio. Takođe, ni igranje fliper simulatora na kućnim računarima nije izostajalo. Znao bih da provedem dane i sate uz David’s Midnight Magic Pinball i 3D-Pinball na mojoj izuzetno dragoj Commodore C64 mašini.

«Mehanotehnikin» biser bio je pravi, pravcati mehanički fliper u mini formi, dimenzija 51×26 centimetra. Tabla se sastojala od udaraljki i devet bampera/odbojnika, povezanih sa mehaničkim brojačem poena koji bi reagovao pri svakom udarcu loptice, kada bi se ujedno palila i crvena lampica. Fliper je radio na četiri velike D20 baterije, bio je izrađen od kvalitetne plastike, a uz njega su išle dve metalne kugle i male nogare za postavljanje.

Prvi fliper koji je Mehanotehnika proizvela bio je model «Star Mission» iz 1977. godine, a ubrzo nakon njega svetlo dana ugledao je i «Grand Prix» zasnovan na trkama «Formule 1». Tokom osamdesetih godina pojavile su se brojne druge varijante koje su se uglavnom razlikovale samo po grafici i temi, dok je mehanika ostajala gotovo nepromenjena. Jedini značajniji iskorak «Mehanotehnike» bio je uvođenje nešto većih modela poput «Record Breakers», «Sky Bolt» i «IL Flipper One» koji su imali digitalni brojač poena i nešto drugačiji playfield.

Ipak, u osnovi, koncept fliperа ostao je isti. Ovi modeli su se prodavali relativno kratko, pa je danas teško doći do njih. Posebno se izdvaja i model «Space Adventure» koji je imao nešto drugačije elemente na tabli <playfield> i za koji neki veruju da je zapravo preteča «Star Mission» modela.

U intervjuu iz 1979. godine, tadašnji šef marketinga Bogdan Orvel dao je prilično samouverenu izjavu: „Mi smo jedna od deset najvećih fabrika igračaka na svetu! Sa nama sarađuje preko 70 zemalja i proizvedemo 500.000 fliperа godišnje!“

Te brojke deluju impresivno, možda i malo verovatno, posebno kad se uzme u obzir da je tadašnja jugoslovenska industrija igračaka bila relativno mala u globalnim okvirima.
Još kontroverznije zvuči njegova tvrdnja da je fliper iz Izole navodno poslužio kao inspiracija za poznati japanski model «Atomic Pinball» iz 1979. godine, proizvođača «TOMY». Mnogi kolekcionari i istoričari fliperа danas ovu tvrdnju gledaju sa dozom skepticizma, ali ona i dalje ostaje zanimljiv deo priče o «Mehanotehnici» i njenim proizvodima.

Sa druge strane, nesporno je da je tokom osamdesetih jugoslovenski gigant redovno učestvovao na međunarodnim sajmovima, gde je predstavljao svoje proizvode i sticao međunarodnu prepoznatljivost. U skladu s tim, kompanija je tražila izlaz i na američko tržište. Ovo joj je i pošlo za rukom kroz licencnu saradnju sa firmom «Durham Industries», koja je preuzela distribuciju za celu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.

Zahvaljujući ovom dogovoru, «Mehanotehnika» fliperi mogli su se kupiti i u velikim trgovačkim lancima poput Walmart i K-Mart.

U tom periodu razvijeni su i novi modeli fliperа, poput «Batman: The Movie» i «The Real Ghostbusters», ali sve se zaustavilo 1991. godine iz dobro poznatih razloga. Rat u Jugoslaviji gasio je i uništavao sve, prekidajući ujedno dugu i bogatu priču o proizvođaču igračaka.

Kako bi nekako finansijski preživela tmurna vremena, kompanija najverovatnije dodatno ustupa licencu firmama u Hong Kongu i Kini što je omogućilo pojavu novih varijanti fliperа poput «The Simpsons». U narednom periodu, «MEHANO» potpuno odustaje od proizvodnje fliperа i fokusira se isključivo na modele električnih železnica koje proizvodi i dan danas. Njihovi modeli oduvek su važili za jedne od kvalitetnijih i cenjenijih u svetu.

Danas su pojedini modeli Mehanotehnika fliperа izuzetno traženi među kolekcionarima pa tako primerci poput «Masters Of The Universe», «Transformers» i «G.I. Joe» mogu dostići cenu od nekoliko stotina dolara. Naravno, ukoliko su dobro očuvani i ispravni. Izuzetno retki modeli, poput «Battle Zone», «Thundercats» ili «Record Breakers/Sky Bolt», pojavljuju se tek jednom u nekoliko godina što ih čini pravim draguljima među zaljubljenicima u mini fliperе.

Pre koju godinu su se pojavila reizdanja kultnih TOMY modela poput spomenutog «Atomic Pinball», ali i jednog od najboljih, Astro Shooter iz 1983. godine. Možda je sada pravi trenutak da i MEHANO učini sličan korak, te da oživi svoj klasični model fliperа vraćajući nas u lepša vremena kada su jugoslovenski uređaji krasili domove širom sveta.